Kako sam prestao da jurim rezultate i počeo da gradim mir

Bilo je trenutaka kada sam se pitao da li sam normalan što i dalje verujem u ovo. Radiš, gradiš, objašnjavaš, daješ sebe, a rezultati nekad dođu tiho, nekad kasne, a nekad izgleda kao da ih uopšte nema. U tim momentima najlakše je posumnjati u sebe. Ja sam to radio često. Prečesto.

Na početku sam mislio da je problem u meni, u načinu na koji pričam, u tome što možda nisam dovoljno ubedljiv ili dovoljno glasan. Gledao sam druge i pitao se kako njima ide lakše. A onda sam, polako, bez velikog otkrovenja i bez motivacionih govora, shvatio jednu stvar koja mi je donela mir: ovaj posao ne funkcioniše na emocije, već na proces.

Ljudi dolaze i prolaze. Većina samo pogleda. Manji broj proba. Još manji broj ostane. I to nije znak da nešto ne valja – to je znak da sistem radi tačno onako kako treba. Kada sam to prihvatio, prestao sam da se nerviram zbog onih koji se ne jave, koji kupe jednom i nestanu, koji kažu „javiću se“ i nikad se ne jave. Prestao sam da ih doživljavam lično.

Vremenom sam video da se u svemu tome uvek izdvoji neko ko ostane. Neko kome prija kontinuitet, kome znači podrška, kome odgovara struktura. Taj jedan čovek donese više stabilnosti nego deset prolaznih kupovina. Iz tog odnosa se prirodno rodi poverenje, a iz poverenja nekad dođe i želja za članstvom. Ne zato što ga neko gura, već zato što osoba vidi smisao.

Isto je i sa timom. Ne žele svi da rade. I ne moraju. Neki žele samo proizvod, neki popust, neki mir. Ali s vremena na vreme pojavi se neko ko ne traži prečice, ko ne nestaje kada je tiše, ko razume da se stvari grade sporije nego što bismo mi voleli. Takvi ljudi postanu oslonac. Zbog njih ostaješ. Zbog njih znaš da nisi uzalud ulagao vreme i energiju.

Danas više nemam potrebu da ubeđujem bilo koga. Otvoren sam za svakoga, ali gradim sa onima koji ostanu. Ne merim uspeh po jednom danu, jednoj prodaji ili jednoj poruci. Merim ga po tome da li sistem diše, da li ljudi dolaze, da li postoji kontinuitet. I najvažnije – imam mir.

Ako si tek na početku i imaš osećaj da stojiš u mestu, želim da znaš da nisi sam i da nisi zakasnio. Ako si već dugo tu i pitaš se da li ima smisla nastaviti, znaj da se najvažnije stvari u ovom poslu dešavaju tiho, ispod površine. Ovo nije trka. Ovo je put. I ako si još uvek ovde, veruj mi – postoji razlog.

Moje ime je Boris Hamer, u Herbalife od 2006 godine.
Ako želiš biti deo mog tima, završi registraciju na sajtu www.herba-centar.rs